Снага духа

” Добра је свака мука која нас повезује, а лоше свако добро које нас раздваја.” – Душко Радовић

Српске заблуде о Русији

Од тренутка када се опасност од бомбардовања надвила над Сирију, прегршт је текстова и анализа, али и коментара јавности, који разматрају актуелну ситуацију и тумаче руску улогу у истој.

У том контексту, дугогодишња несврстаност, коју данас популарно називамо неутралност, као и одсуство бар једне политичке организације у Србији која се јасно залаже за савез са Руском Федерацијом, код једног дела српске јавности доводи до конфузије и сасвим погрешних очекивања. Делом је у питању незнање, делом погрешна информисаност, делом пропаганда анти-руских структура дубоко инсталирана на територији Србије, а која има за циљ да про-руске снаге у Србији потпуно маргинализује, а Србију заувек окрене преко свог више вековног савезника.

А ту сврху, ситуација у Сирији се пореди са ситуацијом у СРЈ, Ираку, Либији. Рачунајући на наглашене емоције српског народа када се помене бомбардовање, анти-руске (у даљем тексту: Западне) структуре, манипулишу чињеницама и стварају привид да је Русија непоуздан партнер, који неће одбранити Сирију, баш као што није ни наведене државе у западним агресијама. Наравно, акценат се ставља на војно ангажовање Русије.

И тако се у Србији појавила теорија које нема ни у једним медијима широм света – да је Русија обавезна да спаси свет од тирана, а да сам тај свет ни прстом не макне. Русија треба своју децу да изложи опасности, а да, ваљда, сви остали то посматрају. Колико би земаља било спремно да брани те идеале? Или само треба да гину Руси?

Врло је занимљиво да се ова теза појавила САМО у Србији. Нема је нити у једном светском медију. То је зато, јер свет зна да су Југославија, Ирак и Либија све биле врло „независне“ у својој политици, односно да су у свему интензивно сарађивале са Западом. Ова теза често се брани чињеницом да су ове државе куповале оружје од Русије. Међутим, куповина руског оружја није доказ да је нека земља савезник Русије. И саме САД купују руске хеликоптере за потребе Авганистана, јер не дозвољавају да они сами то ураде, пошто је Авганистан посматрач у Шангајској Организацији Сарадње и посматрач у ОДКБ-у.

Изводи се закључак да се оваква теза намерно сервира у Србији – јер се САД и ЕУ боје да ће се Србија дозвати памети и окренути Русији, како би се економски опоравила и осигурала своју одбрану и безбедност. Али, то би значило приступ у Царинску унију и приступ у ОДКБ. Ако Србија то не уради, јер кокетира са Западом, мораће да прихвати последице својих одлука кад загусти. Без цвиљења. Србија мора да зна да се савезништво гради данас, да би имали помоћ сутра, кад затреба. А итекако ће још требати.

Зато би било корисно размотрити неколико чињеница.

„САВЕЗНИЦИ“ ПОД НАВОДНИЦИМА

СРЈ – Слободан Милошевић уопште није био заинтересован за сарадњу са Русијом, осим по својим правилима. То јест, да Русија да новац и наоружање, а он САМ да одлучи до које мере ће бити савезник. Милошевић је уживао у слаткоречивим причицама са Запада да је он „фактор мира и стабилности“ на Балкану. Није ту било места за, у то време слабу Русију, у јеку банкрота и при крају Јељциновог катастрофалног доба. Тек када је схватио да је изгубио наклоност Запада, тек тада се сетио Русије. Чак и таква Русија успела је да се избори за Резолуцију 1244 коју од 2000. године до данас, српски властодршци поткопавају, комадић по комадић. За то Русија није крива, Србија жели на Запад.

ИРАК – Русија уопште није имала савезника у Ираку. Ирак је био Амерички савезник, примао је војну помоћ од САД и годинама водио рат са Ираном у корист америчких интереса. Када је Ирак изгубио рат, престао је бити миљеник Запада.

Ирак је покушао да присили све Арапске земље, а посебно богати Кувајт, да плате његове ратне трошкове. Ирак је веровао да је бранио Кувајт од Ирана, као и друге земље Залива. Међутим, уместо помоћи, Кувајт је тражио да Ирак исплати свој ратни дуг. Садам Хусеин је мислио да ће имати америчку помоћ да нападне Кувајт. Као и сваки губитник, Садам Хусеин није схватио да је постао бескористан, па је хладно саопштење изасланика Април Гилеспи да „САД немају никакав став по питању ирачког напада на Кувајт“ схватио као немешање САД у случају напада на Кувајт. Садам Хусеин је насео, а када је загустило Ирак је схватио да мора тражити савезнике изван САД. Касно.

ЛИБИЈА – Либија никада није била руски савезник. Гадафи је своје злато и валутне резерве чувао у, искључиво, западним банкама. Своју децу је школовао у Лондону, Женеви и Франкфурту. Платио је Саркозијеву изборну кампању. Декларисао се као „пријатељ“ Тонија Блера. Наравно, постао је западни миљеник чим је одустао од нуклеарног програма. Али је истовремено постао и мета.

СИРИЈА – Сирија, такође, није била савезник Русије. Русија је, у ствари, покушала све да Сирији омогући приступ савезништву, али је Сирија оклевала. Све што је Русија имала је ремонтна лука за своје бродове и за то је Сирији плаћала у наоружању. Тек када је Сирија проглашена за члана „Осовина Зла“, тек је онда Сирија схватила да мора да појача односе. Па и тада је оклевала, јер је добијала позитивне сигнале са Запада, да ће је, ако се окане Русије, Запад волети. И тако је, неко време, Сирија прешла са црног списка, на списак добрих момака. И шта је Сирија радила? Помагала САД и примила више милиона избеглица из Ирака. Помагала САД у „борби против тероризма“. Али, све се променило када су САД срушиле Мурсијев режим у Египту и ставила своје и Саудијске салафисте на власт. Генерал Ал-Сиси је салафиста и салафистичка партија Ал-Нур је срушила Мурсија. У Вашингтону постоји изрека да се Сирија не може напасти, ако нема подршке Египта. Након смене власти у Египту, подршка је обезбеђена.

ЗА КРАЈ НАВОДНИКА – Велика већина Срба традиционално доживљава Русију као пријатеља, што је она свакако и доказала да јесте кроз историју, а била би и данас кад би имала са ким да сарађује. Међутим, као и у животу, пријатељство захтева обострано ангажовање, обострано уважавање и прихватање правила које то пријатељство и чине јаким. Русија данас није она Јељцинова држава на коленима, већ светска сила. И као таквој, свако јој мора указати поштовање, а посебно мала, незаштићена држава која очекује спас. Данас се пријатељство не подразумева, већ задобија, као и поверење. За почетак, од велике користи би било да се српски народ боље упозна са чињеницама шта значи савезништво у данашњем свету, како не би наседао на бројне провокације које долазе са Запада, а које апсолутно имају на уму српски бол из 90-тих када Русија није помогла Србији, како је то наш народ очекивао. Данас се тим болом највише манипулише у жељи да се Срби и даље држе у мраку.

САВЕЗНИЦИ БЕЗ НАВОДНИКА

Русија је изгубила десетине милиона људи у одбрани Европе. За то никада неће добити захвалност европљана, чак супротно – припрема се ревизија историје где ће бити главни кривац (уз Србију) за почетак Првог светског рата.

За време хладног рата, Русија је помагала многим земљама да стану на ноге. Русија и Кина су градиле мостове, путеве, болнице. Слале су докторе, медицинске сестре, инжењере… да помажу многе неразвијене земље. Политичари тих земаља били су „социјалисти“ да би Русија и Кина плаћале, али су исто тако били и добри капиталисти и прихватали мито западних корпорација издавајући дозволе за искоришћавање руда и других сировина.

Због „савезника“ под наводницима, Русија је одлучила да јасно дефинише појам савезништва и то у писменој форми. Вреднују се, дакле, дела, а не речи.

Данас, Русија НЕМА обавезу да брани било кога у случају „врућег“ рата, осим себе и своје савезнике у ОДКБ, то јест оне који су потписали уговор за узајамну одбрану, а то значи: Белорусију, Јерменију (нама посебно важну, јер се, као и Србија, не граничи са Русијом), Казахстан, Киргизију и Таџикистан.

Све земље које не желе да се излажу агресији Запада, могу се придружити ОДКБ-у и преузети обавезе узајамне одбране, а не само очекивати бенефиције. Међутим, велики број држава максимално кокетира са Западом, завршава прљаве послове, а онда када престану да буду миљеници Запада, вапе да их Русија спаси.

Такву наивност нико више не може очекивати од Русије. Русија се залаже за УН и одбрану међународног права и поретка, као и Кина, Бразил, Индија, Јужна Африка. Али, уколико УН наставе да буду само икебана и не стану у заштиту очувања глобалне сигурности – земље БРИКС-а направиће нову организацију која ће служити том циљу. Шангајска Организација Сарадње већ сада има све органе који могу служити глобалној мисији за очување мира.

Вишеслојни приступ оснивања новог глобалног банкарства, као што је банка за развој и резервни монетарни фонд, постао је реалност у оквиру БРИКС-а, али је фунционалан и у оквиру Руске Царинске Уније, као и у оквиру Шангајске Организације Сарадње.

Први пут у историји, Русија ради све како треба, па тиме дипломатску позицију поправља из године у годину.

Порука свим „несврстаним“ елитама широм света не може бити јаснија – нема више опстанка на две удобне столице. САД ће вас напасти ако сте слаби, а Русија се неће залагати за превртљивце, неће своју децу довести у опасност, нити одузимати од уста својих грађана да би се доказивали и улазили у ратове за људе који Русију не желе и чије елите не могу опстати без Запада.

Русија ће комерцијално сарађивати са свима, може чак и помоћи неки бедан народ чије су елите тај народ упропастиле. Тако, на пример, данас Русија пуни српски буџет позајмицама, кроз велике профите НИС-а, откупљивањем пољопривредних производа, итд.  Али ако Русија нема партнера за дијалог – ни Владу, ни опозицију, ни народни покрет – нема другог избора него да сарађује са званичним представницима државе. Али војно неће бранити никога ко није у потписаном савезништву, јер Русија није ничија дадиља па да спашава народ, не само од напада споља, већ и од својих неспособних и корумпираних властодржаца.

РУСИЈА И СРБИЈА

Русија је, кроз историју, била пријатељ и савезник српског народа. Била би то и данас кад би имала са ким да сарађује. Али данас нема ниједне политичке опције у Србији која се залаже за безрезервно савезништво са Русијом, која у свом програму има разрађен пут за приступ Царинској унији и ОДКБ-у. Иако би неки аналитичар из, на пример, Африке или Латинске Америке јасно рекао да Србији, као мети Запада и православној земљи, нема опстанка без Русије, тако нешто уопште нема одјека, нити постоји као идеја у Србији. Од Владе до опозиције, сви се мало ките својим „добрим“ односима са Русијом, али хрле на Запад.

Без обзира на цену – главом без обзира. Без обзира на геноцид над Србима у Хрватској, без обзира на тако очигледну пристрасност Хашког трибунала, без обзира на економску експлоатацију, без обзира на очигледне претње Војводини, без обзира на победничку прославу наших западних „партнера“ у отимању Косова. Без обзира на све – Запад или ништа. Србима се говори да, ако се напусти западни пут, сунце више никад неће изаћи са истока, одмах ће се небо замрачити бомбардерима, ФИАТ ће отићи из Србије, мистични „фондови“ који нас наводно хране ће пресушити, а Србин ће умрети од глади. Наравно да су ово саме лажи. Али, успевају да збуне друштво.

Највећи и најгласнији противници ЕУ ћуте када је у питању алтернатива. Они би да буду „неутрални“, како су некада комунисти називали „несврстаност“.

Али, не би требало да буде битно шта елите желе, нити шта намећу. Цели њихов апарат насиља над народом не би био користан, кад би се сам тај народ определио за Русију. Ако једног дана, народ схвати да га непријатељи држе далеко од правих савезника, да га баш непријатељ усмерава (мало кроз похлепу, мало кроз страх) против Русије, биће то почетак спаса српског народа, један нови оптимизам и први зрак сунца које се промаља са истока.

Advertisements

Single Post Navigation

4 thoughts on “Српске заблуде о Русији

  1. Владимир Илић on said:

    Браво! Имате истомишљеника.

  2. Драга г-ђа Бранка,

    Тачно је што сте написали, само између Срба и Руса таква је духовна блискост да и поред српског, али само елита, “врдања“ у односу на Русију, Русија мора да учини више на још јаснијем, директном позиционирању себе као савезника. Примарно преко медија и појединих институција културе. Зар се не може овде наћи новинари који ће отворити проруски медији или уметници који ће радити “проруске“ представе? ради стварања другачијег позитивнијег доживљаја Русије и ублажавања западне духовне субверзије. За почетак. Једва се преведоше “Русија и запад“ Данилевског, “Русија и Руси у историји“ Наталије Нарочницке и “Монархија“ Лава Тихомирова. Ту су и Дугинове књиге. Узгред, понашање руских компанија, па и НИС-а у Србији није различито од западних. Довољно је рећи да није све у профиту и експлоатацији.

    Али, има још нешто о чему врх Русије мора мислити у контексту блискости Срба и Руса. Парафразираћу пример из књиге “Монархија“ Лава Тихомирова. О византијском цару Марвикију се ради. Имао је у својој војсци једну јединицу на истоку, доста добру али слабо дисциплиновану, скоро на граници бунта. Употребио је једном на западу, где је она била поражена и њени припадници заробљени. Непријатељ је за заробљенике тражио откуп. Цар је имајући у виду интересе царства, коме таква јединица и није била корисна, почео да затеже са давањем откупа и на крају понудио тако малу своту да је непријатељ то схватио као одбијање откупа. Мислио је цар да ће војнике продати у робље. Имао је основа за то, јер се у то време тако скоро увек дешавало. Али, непријатељ све заробљенике побије. И крв тих људи толико поче мучити цара, да овај замоли Цркву да умоли Бога да га казни на земљи уместо по смрти. По молитви Цркве, стигне цару глас да је неки монах имао визију да је молба услишена. Смирен, цар стаде чекати. Њега, једног од најспособнијих војсковођа свог времена, свргао је ништавни Фока, убивши га, али пре тога, на његове очи погубивши му сву децу и жену. “Праведан си Господе и праведна су Дела Твоја“, понављао је при том цар.

    Русија опет, Богу Хвала, има цара. А уместо оне јединице ставите Србија. И прича ће бити јасна. Е, да нас бар мисле у робаље.

    Ја сам један од оних који савезништво са Русијом сматра основним постулатом српске спољне политике. Првим и јединим. Све друго иде у контексту тога.

    Дакле, ја сам један од Срба који је за савез са Русијом. И радује ме успех Русије и њен опоравак, чак и да не помогне Србији. А Срби су велике жртве глобалних процеса и заслужују помоћ. Јер су много трпели, и данас су измучени и не баш своји, и битно ограничене способности за правилно одлучивање. Духовно смо збуњени и на граници очајања, а материјално доведени на ивицу беде. Чак и онај део елите који би са Русијом, са оваквим народом данас, без помоћи са стране Русије, не може учинити много.

    Русији и Вама лично од Бога желим све најбоље,

    Дарко Пејић

  3. …….И тако се у Србији појавила теорија које нема ни у једним медијима широм света – да је Русија обавезна да спаси свет од тирана, а да сам тај свет ни прстом не макне. Русија треба своју децу да изложи опасности, а да, ваљда, сви остали то посматрају. Колико би земаља било спремно да брани те идеале? Или само треба да гину Руси?………

    Док је та теза је бесмислена за све, осим Словенофила који сматрају да је улога Русије да спасе свет (а таквих има, понајвише међу Русима), постоји друга логика по којој би се Русија требала мешати па и евентуално крварити изван својих територија: кад ти је двориште угрожено а твоје међе је од непријатеља тешко бранити, мораш бити активан и изван свог дворишта. Малецни пример томе је руска интервенција у Грузији. Већи пример би могла бити Кубанска криза – је ли она била последица совјетске мегаломаније и мискалкулације, или објективне потребе да се супарнику парира?

    Историјски гледано, Русија је била присиљена да се шири из својег језгра у региону Москве да би подмитила слабе пограничне регионе – Украјину, Пољску, Централну Азију – и уграбила и одржала у власништву природне препреке против моћних суседа – Кавказ, Карпате, итд. Као што је Катарина Велика бритко објаснила: „Ја немам другог начина да одбраним моје границе осим да их гурам што даље.“

    „….Русија обавезна да спаси свет од тирана, а да сам тај свет ни прстом не макне. “

    Сваки народ нападнут од Запада се бранио на овај или онај начин, неретко и херојски. Узгред буди речено, питам се за себе зашто је Црвена армија остала пасивна према Варшавском устанку, и колико у том случају има западне пропаганде и мисинтерпретација код Черчила и осталих.

    Поздрав

  4. Nema nikakvog dokaza da su Rusi sami danas su nosioci teze da Rusa treba da spasi svet, i ako se ne angazira da spasi ovi ili oni zemlju — onda je to dokaz da je slaba i nece nikome nikada pomoci. Ta teza je dio planskog slabljena osjecaja partnerstva i zelje za saveznistvom sa Rusijom. Vrlo jednostavna, ubija ljude u pojam.

    Da li Rusija mora reagirati na pretnje, kao to je bila Gruzijska kriza Sigurno. Ali tko mislite je odgovoran za takve odluke? Samo Rusija — ne blogosfera i internet-heroji. Vjerujem da je to stara drzava koja je prosla kroz mnoge faze i krize u svojoj dugoj historiji, i da ne treba moje misljenje da li ce se angazirati bilo gdje u slucaju pretnje njezinim interesima.

    Historijski gledano, Rusija nije jedina koja je mjenjala granice. Kao tako stara drzava — to je za ocekivati. Tako historijski gledano, Rusija je bila drzava prije nego su americki kontinenti otkriveni, a velika imperija u doba kada je US tek postala nezavisna, nerazvijena, poljoprivredna drzava. A od tada, US je prosirila svoje granice munjevitom brzinom, i izgurala Evropske sile sa kontinenta, ukljucujuci i Rusiju. Historija nije od pomoci da se shvatimo politicke realnosti danas.

    Vjerujem da svet — famozna medjunarodna zajednica, moze puno toga uraditi da pomogne Rusiji da ne mora sama da snosi teret borbe za medjunarodno pravo i pravdu — sto je slucaj Sirije danas. Iako saveznici Rusije su dali jasnu podrsku, a to su usput najvece po stanovnistvu, teritoriji i stopi razvoja zemlje sveta — puno zemalja su se osramotile. I isto tako verujem da Rusija ne smije uci u vojni sukob tek olako. Slazem se da su mnoge zemlje davale herojski otpor invazijama i bombardiranjima — ali to ne znaci da je Rusija vatrogasac, i da kada je vec pozar tu, da se suprotstavlja piromanu. Zato je to i krucijalno pitanje za mnoge zemlje koje su u geopolitickom skripcu, i na koje se vrsi pritisak. Moraju blagovremeno da se svrstaju i traze saveznistvo. Jer kada je kasno — kasno je.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

omega68

Smile! You’re at the best WordPress.com site ever

Nebojša Katić - Iz drugog ugla

Da li ste probali Linux? Vaš bloger je zakleti Linuxovac.

The Balkans Chronicles

Just another WordPress.com site

СРБИН

Српске брзе интернет новине

Nedodjija

blog o alternativama...

%d bloggers like this: